Do kraja ove godine, samo vrednost izvoza IT industrije, po nekim procenama, premašiće dve milijarde evra, što ukazuje da taj sektor ima dovoljan broj kompetentnih firmi. Međutim, na javne pozive državnih kompanija i organa, uglavnom se javlja samo po jedan ponuđač, dok su dva ili tri prava retkost.
U proseku, broj dostavljenih ponuda u ovom sektoru za prethodne dve godine bio je svega 1,12 odnosno tek na svaki deseti javni poziv pristigle su dve ili tri ponude.
To je samo jedan od važnih podataka iz istraživanja koje je sproveo Naled (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodnu saradnju, posmatrajući 107 postupaka različitih organizacija javnog sektora, iz šest odabranih kategorija IT nabavki.
Njihova ukupna vrednost u 87 slučajeva kada je i sklopljen ugovor, iznosila je 3,09 milijardi dinara. Dominantni učesnici u raspisivanju javnih poziva, u 71 odsto slučajeva bila su ministartsva i drugi državni organi (najčešće finansija, zdravstva i pravde), zatim pravna lica i jedinice lokalne samouprave.
U analizi se navodi da je prevelika upotreba pregovaračkog postupka, najčešće bez objavljivanja javnog poziva, a u mnogo manjem broju postupaka uz javni poziv.
„Iako postoji zakonsko opravdanje – zaštita ekskluzivnih prava intelektualne svojine, može se zaključiti da masovna primena pregovaračkog postupka dovodi do ozbiljnog ograničenja konkurencije“, jedan je od zaključaka analize.
„U praksi se najčešće dešava da u otvorenom postupku naručilac ne dobije niјеdnu ponudu ili da oceni da su sve ponude neodgovarajuće i da u toj situaciji pribegne pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva. Druga (u našem slučaju najčešća) situacija je kada se naručilac poziva na zaštitu isključivih prava i kada postoji procena da nabavku može izvršiti samo jedan ponuđač“, ističe se u istraživanju.
U dve trećine analiziranih postupaka (66,6 procenta) procenjena i ugovorena vrednost bile su identične ili sa minimalnom razlikom, što govori da je naručilac ili veoma dobro upoznat sa tržištem i tržišnim cenama, ili da je pripremio konkretan postupak oblikovan za određenog ponuđača.
Prema dostupnim podacima, značajan broj naručilaca kopira tehničke specifikacije određenog ponuđača ili nema kvalitetno izrađenu tehničku specifikaciju, što ukazuje na to da naručioci nisu sproveli istraživanje tržišta.
Tome treba dodati i nedovoljno precizno korišćenje jedinstvenog rečnika javne nabavke (CPV kodova), što je evidentirano u 34 odsto posmatranih predmeta, čime se „onemogućava tačna pretraga potencijalnim ponuđačima i ograničava se konkurencija“.
Ali, ukazuje analiza „kada su u pitanju IT usluge i dobra, ovo je (neadekvatna primena CPV-a) česta greška koja ne govori u prilog koruptivnog ponašanja već stručnog nepoznavanja primene IT tehnologija u javnom sektoru od strane službenika za javne nabavke“.
Iako zakon ne propisuje obavezu da je cena usluge ili dobra jedini kriterijum, u praksi ona to najčešće jeste (96,26 odsto), dok je primena drugih kriterijuma osim cene retkost.
„Opravdanje za ovakvu situaciju se nalazi u nepoznavanju relevantnih kriterijuma koji bi se mogli promeniti“, pa je neophodno da se izrade dodatna uputstva, kao i da se primene preporuke EU za taj sektor.
„Zakon o javnim nabavkama daje mogućnost primene velikog broja kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta i objašnjenja kako se dokazuje ispunjenost ovih kriterijuma. Ovi kriterijumi su eliminatorni i mogu uticati na smanjenje konkurencije ili otvaranje prostora za manipulacije. U analizama predmeta javnih nabavki se primećuje nekonzistentna primena ovih kriterijuma od veoma uopštenih do kriterijuma koji su veoma zahtevni za ispunjavanje i mogu govoriti u prilog ograničenja konkurencije. Rešenje ovakve situacije je jasno definisati preporuke za primenu kriterijuma za izbor ekonomski najpovoljnije ponude i uspostaviti balans sa kriterijumima za izbor privrednog subjekta na način da se omogući što veća konkurencija“, navodi se u analizi NALED-a.
Dodaje se da u postupcima javnih nabavki često izostaje primena propisa za oblast IT, odnosno „u tehničkim specifikacijama, u veoma malom broju predmeta su navedeni ovi pravni okviri kao osnova za usluge i proizvode koji su predmet nabavke“, dok deo normativa čak nije ni usklađen sa preporukama EU za sprečavanje ograničenja konkurencije.
Odustajanje
„Od ukupnog broja analiziranih postupaka javnih nabavki, blizu jedne petine (18,7 odsto) postupaka je ili obustavljeno (10,28 odsto) ili nije bilo okončano (8,42 odsto) u toku izrade izveštaja“, navodi se u analizi i dodaje da od tog broja u sedam slučajeva nije bilo nijedne ponude, dok za četiri nije poznat razlog odustanka.